U Galeriji „Mijo Kovačić“ u subotu, 26. listopada 2019.,  održana je završna svečanost Međunarodnog festivala  književnosti Galovićeva jesen  i dodijeljene su nagrade  za najbolje književno djelo. Nagradu Fran Galović za najbolje književno djelo na temu zavičaja i/ili identiteta dobio je roman Otac od bronce Gorana Tribusona, a Nagradu Mali Galović  dobilo je dvoje učenika naše škole:  Ivana Kos (4. c)  osvojila je Malog Galovića  za tekst Dnevnik iz Crikvenice, a Martin Barberic (1. d)  nagradu je dobio za pjesmu V jesen.

Čestitamo Ivani i Martinu!

Dnevnik iz Crikvenice (ulomci)

  1. 7. 2018. – BO

Danas sam otkrila najsavršeniju riječ na svijetu. Na plaži smo se Lana i ja prepirale oko čakavskog i kajkavskog. Ja nju nisam ništ razmela, a nije ni ona mene. Rekla sam joj da bu na kraju počela kajkavski govorit. I onda sam ju čula. Bo. Najdivnija riječ na svijetu. To je odgovor na bilo koje pitanje. Kak si? Bo. Kaj ima? Bo. Kaj je bilo za zadaću? Bo. Imaš instagram? Bo. Sve je bo. A najdivnije od svega, ta riječ uopće nema značenje. More značiti da, ne, ne znam… bilo kaj. Imaš jedan bod čakavski, imaš jedan bod.

 

  1. 7. 2018. – PRIJETNJE PADAJU

Ljudi su naporna stvorenja. Gori su od mačke dok je gladna. Mi smo praktički u bolnici, nismo na odmoru, mi nikaj ne plaćamo tu, sestre su te koje su odgovorne za nas, ak se nama nekaj dogodi one su krive za to. Svi to znamo, ali izgleda da postoje neki koji ne misle tak i iskorištavaju dobru volju sestara. Melani i njena ekipa pitali su sestru Saru, sestru koja nemre reć djeci NE  da odu van na sok u pola jedanaest navečer. Mi bi tehnički trebali ići spat u deset, a oni bi išli van? I onda se vrnu u pola jedan skroz pijani. Sestre otkaz mogu dobit zbog toga, a njih to uopće nije briga. Osim toga, znaš da si zeznul ak ti sestra Sara počne prijetit i vikat na tebe.

  1. 7. 2018. – INTRUVERTNA EPIZODA

Ponekad se dogodi da imam dane kad se neću družit z nikim. Jednostavno mi se nikaj neda, sam mi se spava i muzika sluša. Danas je bio jedan od tih dana. Em me trbuh boljel, em mi se spalo. I još mi nitko nije mira dal. Sestre su bile tu, onda su me cimerice zezale, i onda je još Ivek došel dosađivat. Al dobro, on to dela namjerno da mene raživcira. Na plaži sam spavala, a popodne sam bila na laptopu. Lana i Dunja su se brinule, al su me ipak ostavile na miru.

  1. 7. 2018. – IDEMO DOMA!

Naravno da smo se oboje zabili spakirati jučer. Mama i tata već su došli, a mi smo još uvijek trpali stvari u kofere. Saznali smo da i Darko i Zvonko idu danas doma. Pozdravili smo se sa svima, otišli do doktorice, koja je preporučila mazanje ribljom i doma (ne hvala, onaj jedan dan bil je dovoljan). Put do doma bil je paklen. Kuhali smo se cijelim putem. Falila  sam je ekipa, ali dogovorili smo se da bumo se našli u Zagrebu za advent.

 

  1. 12. 2018. – 1. 1. 2019.

Nismo se našli za advent, ali smo proslavili Novu godinu zajedno. Kod Darka u stanu  jer su njegovi  odlučili baš za novu otić u Italiju. Nama je to savršeno pasalo.

„Za Crikvu!“ Dunja je digla čašu.

„Za Crikvu!“

Ivana Kos (4. c)

 

V jesen

Dok se veter Soncu podsmehava

Dok dežđ već lepo curi

Dok se stari maček pomalo smrzava

I dok se v peči nadebelo kuri

Dok drevo se šare na sebi premeni

I dok saka živina već legne spat

Dok kostanj svoje plodove otrebi

Dok so si nebo i zemla kak sestra i brat

Dok se sega v vočnjaku najti more

I dok je v goricaj lagev pun

Dok se na Sesvete pokore mole

I dok se na Martinje popeva do zore

Dok se cucki s kocenjem počno igrati

I dok se kokruzi počno brati

Dok se deca počno školati

 I dok se počne prav delati

Ako si ikaj od toga počel delati

Ili ako si ikaj od toga videl

Moraš ovo znati

V jesensko ruho se počni oblačiti.

Martin Barberic (1. d)

 

Veter-vijetar

Sonce-Sunce

Podsmehava-lukavo smije

Dežđ-kiša

Nadebelo kuri-u ovom smislu jako se počinje grijati

Živina-životinja

Spat-spavat

Kostanj-drvo kestena

Otrebi-oljušti

Lagev-bačva za vino

Popeva-pjeva

Cucki-psi

Kocen-oklasak

Kokruzi-kukuruzi

Delati-raditi

Ikaj-bilo što

Komentari