Maturanti su nakon upoznavanja obilježja funkcionalnih stilova razgovornim stilom prepričavali književna djela po izboru. Evo nekoliko svježih uradaka
V. Gogolj: Kabanica
Sem dobil isto ime kak i japa. Nič me nije ni pital jel bi ja to štel. Al dobro, kaj je – tu je. Ve sam pišem po cele dane i to mi je baš lepo. Su šteli da promenim posel, pak mi nije dobro sel. Denes su me furt svi zezali za moju kabanicu. Pak znam ja dobro da je strgana. Mort ju bu krojač Petrovič štel popravit za sitne pare. Je, kajpak, tražil me je 80 rubalja. Gde da ja te pare najdem? Još mi je imal obraza reči da nek ne jedem navečer nit pijem čaja. Kaj bi trebal, crknuti za jednu kabanicu? No dobro, nekak sam se stisnul i platil mu. Dok sem došel na posel s tom novom kabanicom, svi su šteli komad pite. Su me pozvali k sebi doma ne nekakvu kartanu, kaj bi ja znal. Al dok sam išel doma s tog fijaskoja, neki idioti su me pošteno maznuli u glavu i uzeli mi kabanicu. Osramotil sam se kod policajaca, a ništ mi nisu pametnog rekli. Zaprl sam se v sobu i svi su mislili da sam hmrl, ja bi najdrađe i da je jesem. Bilo mi je dosadno pa sam fkral kabanicu gosponu “visokoj ličnosti”. A on je bedak po gradu danima posle govoril da mu ju je fkral moj duh. Idiot.
Tara Knežević, 4. a
Ezop: Škrtac
Cicija je frknuo kuću, njive i sve što je imao samo da dobije što više para. Sve pare rastopio je u jednu veliku komadurinu, i zakopao je u zemlju. Svaki je dan dolazio na tu loku, pa je s najvećom nasladom škicao svoju lovu. Neki je lik opazio kako je kaljugu vadio i kako mu se faca od sreće caklila kad je isparavao.
Kad je jednu noć điber zgibao s one loke, ode susjed tamo da iščupa kaljugu. Čupajući je, našao sto gradi love i ponio ju sa sobom. Ko da opiše frku i katu i strofu cicije kad drugi dan ne nađe svoju lovu! U očaju svome vadio je sebi dlake s bulje i proklinjao hulje. Jedan čovac prolazeći onuda upita ga: „Što cviliš, pajdo?“ Kad mu je cicija s ucviljenim očima ispripovijedao, nastojao da ga utješi, pa mu veli: „Ne cvili! Ja bih rekao da tvoja zguba nije takva frka. Uzmi jedan bovan istog sajza koja je bila lova, pa ga zakopaj na onoj loki, i zamisli da je to ona ista gruda auruma. Ta aurum je tebi niškoristi, koliko i bovan!“
Samo lova nama ne donosi
Blagoslova u životu tom,
Već samo njime kako si
Koristimo svom kljusetu i drugom.
Ilan Šepec, 4. d
Kafka: Preobrazba
Jedno jutro sam se zbudil i dok sam videl kak zgledam, ofrastil sam se. Bil sam ogromni kukec. U takvim sam problemima bil da to nije normalno. Moji ni kinte nemaju, a sam ja delam. Lijenčina od mog starog glumata invalida, a stara je kakti stalno nekaj bolesna. A sisterku ne dam, ona bu svirala violinu. Kak da takav delam? I tak dok sam se ja pokušaval obrut, došel je blesavi prokurista i pital zakaj nis došel na posel. Pa kaj ja sve moram delati? Nemrem si ni godišnji zeti da se odmorim ko čovek. Onda je stari digel paniku zakaj ne otpirem vrata. A ja se još s kreveta nisam pomaknul. Prokurist se počel pretiti da bum dobil nogu s posla, pa se sisterka počela bečati. Morala sam nekak otprti vrata. Kaj sam se namučil s tim. I onda onaj prokurist ode. Ja se zateram prema njemu, a on beži od mene. Probal sam ga vlovit, al nisam uspjel. I onda je došel stari i počel lupati s onim svojim štapom tak da je potres nastal. Tak je nastavil dok nisam otišel u sobu. Sad moram biti zaprt tu ko u karanteni.
Lea Ećimović, 4. a
Gavran: Judita
Judita, ful pobožna ženska z Betulije, ostala je udovica i dve lete postila jer je kakti tugovala za mužem koji je crknul, a celi ju je brak mrzil jer mu nije mogla roditi sina. Jedan dan dojde v Betuliju neki glasnik i veli rulji da bu došel preveč poznati vojskovođa Holoferno kaj ih bu sve zaprl i pocmekal. Ijaj strah i trepet je bil v Betuliji od tog dana, sve dok se neki pametni pop, koji je baš onda došel v goste, nije zmislil da naša lepa i još k tome preveč pobožna Judita ode tom tipu Holofernu v tabor, popije si z njim, zavede ga i onda mu pijanom odseče glavu. Normalno da je naša bogica Judita poslušala popa i otišla k Holofernu. Taj je pak bil tak zgodan i dobar prema njoj kaj se jadna jedva odlučila da mu odseče tu lepu glavu. Na kraju se vrnula k svojoj rulji v Betuliju z Holofernovom glavom i postala legendarna ženska koja je spasila Betuliju od propasti.
Petra Balija, 4. b