Matej Gašparić i Boris Marković, učenici 2. d razreda, napisali su slobodnu kajkavsku verziju dijela Pometova monologa.
Pomet: Ma se trijeba s brjemenom akomodavat, trijeba je bit vjertuozu, tko hoće renjat na svijetu. Kralj je čovjek od ljudi kad se umije vladat. Nije ga imat dinar, er vidim mnoge s dinarmi potištene; nije ga bit doktur, er vidim mnoge te brigate fantastike, nije ga nit, junak s mačem u ruci, er su ti većekrat ali ubijeni, ali ih se pune tamnice; nije ga bit poeta, ni komedije umjet činit, er tizijem svak` ore i na svaki ga pijer hoće operat, kao bastaha, i umjesto zahvaljenja da mu reku: „Ne valja ništa, iždeni !“ i da mu neprijatelji ostanu: nije ga bit mužik, er tizijeh druzi čine pjet, kad veću volju plakat imaju. (Marin Držić, Dundo Maroje)
Podravec Pomet u XXI. stoljeću
Živlenju se moramo pokoravat, je gazda onaj kaj se razme z ljudima, kaj ima kojekakve zmišlotine.
Nikak ni lefko ni doktoru, kaj sve zmešanih pacijentov ima, bogatima vu teškim brigama, preganja ih misal vu koje vankuše vse peneze pospravit. Selski frajer biti, pak te si zgađaju z paradajzom, a babe i z vilicami. Pesme pak pisati, retki znadu, ampak gdo ih posluša, najede se nezbrojeno jalnih duša, kaj zmišlava?
Muzikaši se preznojavaju, cimbalima tablu glancaju, z srca popevaju, a onda Franc dojde, od vinčekovih para se zbudi, pošpota muzikaše, zalepi desetaču, pak… „Dečki dragi, pet put onu o lepoj crnoj Mari, žeži…“